K A L T R Š M A

Srbo Vorldmišić, vlasnik, urednik, voditelj-novinar, studijski tehničar i režiser, kafanama prepoznatljiv muzikant i iznad svega slatkorečivi trgovac, već duže vreme očekuje dolazak gospodina Prckovića kako bi se dogovorili oko gostovanja u sve “popularnijoj” emisiji kojom bi da skrene medijsku pažnju u emigrantskim krugovima, a možda i dalje, uzduž i popreko države Setlerije, sto bi bio pravi pogodak u centru demosa.
Kao direktor Balkan instituta, Jedinica za političku modulaciju, trenutno na studijskom angažmanu u Toronkontu, prof Prcković već je poznat po analitičko-empirijskom pristupu, teško osporivom mikro pogledu na indukovanu suštinu severnoindijanske stvarnosti.
Negde ga prozvaše cinikom,što pomalo miri na onu skasku o lisici i grožđu.
Njegovu pažnju privlače sitni, za mnoge medformate nevažni detalji, oni iz života, iznad kojih propinje visoko vertikalne konstrukcije propitujući sjajno zapretene statičke trivijalke baškarene u povlaštenoj hladovini, sasvim blizu male, zaposednute, divljim cvetom opijene, a kažu i naše, poljane.
Svoje tvrdnje potkrepljuje zabuđalim činjenicama koje vešto izvlači, transparentno klati u nedogled, uznemiravajući javnost paradoksalnim humorom, koji zavijen u blagu satiru teži ipak dokučivom podsmejavanju.
Kao takav, biće vrlo zanimljiv voditelj koji bi “ugostio”, pomalo zbunjivao pomoćnika ministra za emigraciju u jednom pristojnom ali provokativno-atraktivnom “nadmudrivanju”, što je strano osvojenoj slobodi ovdašnjih medijskih čuda, čudnih poimanja gde ovdašnja demokratija samo retkima izaziva nevericu.

Ono što brine Srbu je činjenica da već u dva navrata profesor nije došao, kao da se poigrava provocirajući strpljenje, prikriveno pocjenjujući značaj ove radio -televizije, koja propagirana u emigrantskim krugovima srpske prominencije već slovi kao “istorijski događaj” čija će “reputacija uskoro dosegnuti planetarni sjaj”.
Šta više, nije se “uvaženi” ni potrudio da uputi prikladno izvinjenje.
Posredniku je samo odbrusio: “Kad mi se ćefne, eto mene, doći ću … možda.
Imaju oni svoje eksperte…’

Ali ni Srbo se ne predaje…

Dokopao se poznanstva profesorovih rođaka po nežnijoj liniji čiji autoritet koristi da bi se instalirale u razvijenom svetu potrebe korektne kulturne integracije, tako ” neopravdano izvikanog naroda”.
Obzirom da je dotična dama, zajedno s mužem, krštena u trideset drugoj to je popa bio posrednik posrednika.
Ali ni krštena deca nisu svemoćna, naročito posle pranja iznutra, pa se krug malo morao proširiti…
U igru je uvučena i sestra drugoplasiranog posrednika, inače supruga nesretnog balkanca koji se traži, a ne razume se najbolje u svetu nedoličnih ponašanja.

Naravno, svi su podgrejavali nadu obećane masne premije,kada se, a sigurno hoće, emisija udomi na CNN-u, gde je već ustoličena mala ekipa pomagača i razrađena šema taktičko-tehnickih pomaka.

Okviri surovog zapadnog poimanja uspešnosti odavno su osmišljeno zakovani u glavama sitnih vodonoša, sumnjivog integriteta i elementarnog dostojanstva.
Spremni na perfidniju bezobzirnost, neograničenu pohlepu i hermetičko samopostojanje, lagano menjaju maske, osmehe i zavodljive poze da bi se dovukli do stepenika koji samo njima pripada.
Zadovoljni odbačenim mrvicma, smatrajući ih prolaznom epizodom i minornom žrtvom za očekujući masni zalogaj – užitak koji donosi zelena poljana.
Nema sumnje, pokoji emigrantski pelcer se izdvoji “uspehom”, kako bi se zapušila usta ciničnih kritičara.


Bg, ‘19


****


( “Kalatršma”, knjiga u pripremi, esej “Sarma” )